Здравље

МЕЂ’ БРДИМА И БЛАГОДАТИМА, У ЛУКОВСКОЈ И ПРОЛОМ БАЊИ
Лечилишта у змајевој бразди
По много чему се разликују од других лепих топлица Србије. О њиховим лековитостима надалеко се приповеда (кажу да овде чак и бајке лече), али ту су сада и многи други модерни садржаји због којих овде увелико долазе и здрави, а међу гостима преовлађују „вишеструки повратници”

Пише: Петар Милатовић
Фотографије: Драган Боснић

Од Београда до Луковске Бање воде два путића. Један, нешто дужи, аутопутем до Ниша, па даље на Прокупље, Куршумлију и ту си, после мало дрмусања макадамом поред акумулационог језера предвиђеног да Топличком крају, са све Нишом, обезбеди довољно пијаће воде. У километрима, неких 330. Други је краћи тридесетак километара и, по мени, много угоднији, и за очи и за аутомобил. Дакле, аутопутем до одвајања за Крушевац, онда до Бруса, па на Брзеће... Потом, јездећи низбрдо предивним крајоликом источних падина Копаоника, после четрдесетак километара нађеш се тамо куд си наумио.
И занемиш. То је први утисак човека који је први пут стигао у Луковску Бању. Тишина. Једино се однекуд повремено чује секира, зимско је време. Унаоколо, као са какве старе планинске разгледнице, ћутљиви димови из оџака збијених кућа.
Највиша у прекрасном ђердану бања Србије, Луковска се угнездила на 681 метар изнад површине мора. Планински висови око ње иду и преко 1.000 метара. По броју извора минералних вода (37), разноврсности састава итемпературе(од 35 до 69,5 степени Целзијусових), издашности (преко 100 литара у секунди), спада у водом најбогатије бање у Србији.
Зна се да су лековите воде ове бање користили још стари Римљани. Није им одолео ни краљ Милутин, један од најмоћнијих српских владара у средњем веку, а и Турци су се овде брчкали у свом купатилу-хамаму. Прво савремено купатило с мушким и женским базеном изграђено је 1948, али прави развој, клица овога што данас постоји у Луковској Бањи, почиње 1999, када је подигнут хотел „Копаоник”. Десет година касније израстао је и врло модеран хотел „Јелак”, опремљен свим што је неопходно за развој савременог бањског туризма. Ту је и ново купатило „Шљивак”, с најлековитијим термоминералним водама (које, уз гасове, избијају из наносног материјала), температуре од 32 до 43 степена Целзијуса. Мало изнад, у делу који се назива Горња бања, два блатна термална извора преуређена су у отворене базене.

ЗДРАВО И ЗА ЗДРАВЕ

Бројна лекарска испитивања, као и лична искуства, потврђују благотворност Луковске Бање, свих тих њених терапија, од блатних, хидро, електро и магнетотерапија,  до ручне масаже. Немам баш сва од обољења чијим се третманом бави стручно медицинско особље ове бање – а то су, пре свега, реуматичне тегобе, дегенеративна обољења кичме и стања након повреда на коштано-зглобном систему – али се мој гихт овде сасвим припитомио.
У Бањи сам упознао брачни пар из Београда и друговао. Он је средовечни пилот у ЈАТ-у а она пословна жена. Прво је стигла она, после тешких прелома добијених у саобраћајној несрећи. Следеће године јој се и он придружио, мада је, као што то и приличи врхунским пилотима, апсолутно здрав. И већ четврту годину заредом ето их у Бањи, мада им је, због погодности у њиховим струкама, и Абу Даби (на пример) лако достижан. Али, поверили су ми се, ни за који крај на планети не би дали својих седам-осам дана у Луковској Бањи.
И тај случај потврђује исправност опредељења водећих људи у Луковској, али и педесетак километара удаљеној Пролом Бањи, да бања не треба да буде само лечилиште, већ и место за одмор, онај прави, без излежавања. Поред изузетних стаза здравља, ту су и пригодни ски-лифт, са сасвим пристојном стазом, и балон сала за многе спортове (у којој и чувена Јелена Генчић, први тренер Новака Ђоковића, држи школу тениса). Посебан изазов је Црква светог Ђорђа на Ненадовом камену, на 975 метара надморске висине, преко триста метара више у односу на саму бању. Подигнута недавно, готово неодољиво мами бањске госте да крену ка њој. А постоје два пута, један дужи и прилично лакши, а други краћи и готово окомит. Увече падају опкладе ко ће пре и којим путем, а следећег поднева, најчешће у отвореном базену испред хотела „Јелак”, где је температура око 36 степени (за хладних дана пуши се као недељна мајчина супа), препричава се та несвакидашња пустоловина.

И БАЈКЕ ПОМАЖУ

Смештена на 600 метара надморске висине и окружена Раданом, Соколовицом и Меанским планинама (од 1.000 до 1.400 метара изнад мора), десетак километара после скретања код места Рударе на магистралном путу Ниш-Приштина, Пролом Бања је прави мелем за све оне са специфичним здравственим тегобама. Поименце, то су они који имају проблема с болестима бубрега и мокраћних канала, органа за варење, кожних обољења (пре свега псоријазе), болестима периферних крвних судова и ванзглобног реуматизма.
Пресудне су, у томе, две ствари. Прво, овдашње воде спадају у оне ретке „с високим балнеолошким вредностима, као што су алкалитет, присуство озона и силицијумске киселине, као и мало учешће флуора, што омогућава да се пије у неограниченим количинама”. Друго може да се припише природном феномену, односно бићима из бајки. Реч је о такозваним змајевим браздама, појави присутној на тек тридесетак места на свету и два на Балкану. Наиме, на обронцима Радана угнездило се позитивно намагнетисање земље које, доказано је, добро утиче на здравље људи и помера границе њихове животне доби. А змајеви су, знамо из давнашњих прича, прилично дуговеки.
Важан је и утицај лековитог блата. Земљиште у околини проломских природних извора столећима се натапало лековитом водом. Прво су мештани, затим и све чешћи гости открили да то блато лечи кожне и друге болести. Данас се то лековито блато добија мешањем термалне воде и земље из околине извора Пупавци, па се користи у најсавременијим блатним кадама или као облог, у терапијском блоку овдашње Специјалне болнице.
Због угледа Пролом Бање у стручној јавности, овде се већ једанаесту годину заредом одржавају семинари чланова Дерматолошке секције Српског лекарског друштва. Проф. др Соња Весић, председник Секције, не скрива задовољство резултатима лечења у Пролом Бањи, нарочито код пацијената који имају проблема са псоријазом. Слаже се и проф. др Мирјана Паравина. Зависно од особа и степена обољења, каже, неки оболели показују и до 80 одсто побољшања у односу на време пре терапија овде.

ДА ГОСТИМА БУДЕ ЛАКШЕ

Центар збивања у бањи испод „змајевих бразда” свакако је савремено опремљени хотел „Радан”, у оквиру кога је – да гостима буде лакше – и медицински блок, па малтене све можеш да обавиш и у баде-мантилу који госта чека у његовој соби. А у соби (свака опремљена телевизором, фрижидером, феном, интернет везом) из свих славина тече благотворна бањска вода. По жељи, сваки гост у оквиру хотела може и до теретане, сале за мале спортове, билијара, сале за стони тенис. Чека те и велики базен с термалном водом. Модерни велнес центар нуди све, од детоксикације организма до свакојаких програма за лепоту. Оно, дођеш зборан одеш одморан. Дођеш килав, одеш жилав.
Ван хотелских благодати, зависно од потреба и знатижеље, може се и такозваним стазама здравља уз истоимену речицу, па на пастрмку и ђаконије у„Етно-крчми”. Поштоваоци наше повести одшетаће до цркве Лазарице (2,5 км), а они који никако да се начуде чудима природе запуцаће у Ђавољу варош (пешице је то десетак, бањским аутобусом 27 километара). Шта тек рећи за Соколов вис или Гајтанска врата?
Управо због свих ових садржаја, и Пролом и у Луковској Бањи, бришу се разлике између здравственог и рекреативног туризма, па већ две-три године постоје специјални пакет-аранжмани намењени онима који би да за кратко време, углавном викендом, избришу нагомилане стресове с посла и одморе тело и душу. У обе бање одавно је избрисана и граница између сезона. Сезона је свих 365 дана, а у разним периодима на снази су специјални попусти и друге погодности.

***

„Планинка”
Садашње предузеће „АД Планинка”, основано у Куршумлији 1964. да управља природним ресурсима општине, приватизовано је 1999, и то тако да 95 одсто капитала припада радницима као акционарима. У власништву ове данас модерне компаније су „Пролом вода”, хотел „Радан” у Пролом Бањи, хотели „Копаоник” и „Јелак” у Луковској Бањи, етно ресторан, ски-стаза, спортска хала, а 1995. споменик природе Ђавоља варош дат им је на старање. Захваљујући управо „АД Планинци”, носиоцу привредног развоја Куршумлије и Топличког региона, која запошљава 367 радника, одлазак људи из овог краја у веће градове, у потрази за послом, знатно је смањен.

***

Попусти
Обе бање, и Луковска и Пролом, нуде несвакидашње попусте за своје госте. Тешко их све и побројати. Најбоље је да се заинтересовани распитају лично: за Луковску на телефоне 027 381-344 и 381-512 или електронском поштом (info@lukovskabanja.com, www.lukovskabanja.org), за Пролом Бању 027 88-111 и 027 88-162 или електронском поштом (info@prolombanja.com, www.prolombanja.org).